Психолошка компатибилност је способност људи (двоје или групе) да буду у дугорочним везама гдје нема сложених конфликата карактера који захтијевају интервенцију извана ради рјешавања сукоба или осигуравања учинковите интеракције. Психолошка компатибилност се може разликовати не само као индивидуални квалитет личности, већ и као карактеристика процеса интеракције.
Фактори психолошке компатибилности немају објективне критеријуме за мерење, није утврђено да ли је ниво компатибилности повезан са карактеристичним типовима. Такође, овај концепт се не може поуздано приписати одређеној психолошкој сфери, јер присуство или одсуство компатибилности карактеристично је за одређивање односа у тиму (социјална психологија), у интимној интеракцији (породична психологија), као и као независна дефиниција једне од особина личности (психологија личности).
Психолошка компатибилност људи заснива се на комбинацији особина и манифестација карактера и темперамента, доприносећи могућности продужене комуникације и боравка на једној територији како би искусили минимум напетости и максималних позитивних емоција. Али ове урођене особине нису једина ствар која одређује ниво компатибилности, већ се морају узети у обзир фактори психолошке компатибилности као заједнице циљева и животних вредности, друштвеног статуса и личних предрасуда, навика или последица трауматског искуства. То утиче на начин на који управљате својим временом, менталним и материјалним ресурсима, жељом да схватите ново, брзином и одговорношћу у доношењу одлука, биоритмима и нивоу друштвености.
Маса тренутака који чине живот особе може довести до непосредног непријатељства и потпуног неспоразума, или до осјећаја да сте познавали цијели свој живот и да можете живјети остатак. Што се више фактора поклапа, то је већи ниво компатибилности може се рећи, али овдје је важност тежине сваке коинциденције (лакше је прихватити чињеницу да нетко преферира зелени чај него црну него разлику у религијама, посебно ако се наметате страствено).
Социо-психолошка компатибилност
Уобичајено је говорити о социо-психолошкој компатибилности у оквиру интеракције са људима у професионалном колективу и друштву. Психолошка компатибилност људи у друштву заснива се на заједничким циљевима (како друштвена удружења имају заједнички циљ), ставовима према активностима (као манифестацијама друштвених односа), моралним и вриједносним ставовима (као одраз фактора унутрашње структуре друштвене групе), као и особним карактеристикама сваког појединца појединца. Узимајући у обзир карактеристике сваке особе, могуће је допринијети побољшању психолошке компатибилности у тиму, а као резултат тога, повећат ће се особна удобност, микроклима и резултати продуктивности. Микроклима која се развија у друштвеном кругу карактерише опште стање и квалитет односа свих учесника, укључује емоционално-вољне, интелектуалне, когнитивне и бихевиоралне компоненте, као и градацију нивоа свести о процесима који се одвијају.
Социо-психолошка некомпатибилност може бити узрокована разликама у друштвеном кругу, као главној компоненти која утиче на лични развој. Дакле, људи који су одгајани у породицама различитих нивоа вредности и приоритета, биће тешко наћи заједнички језик. Штавише, на доступност компатибилности ће утицати не толико ниво материјалне подршке, колико заједничка морална схватања. Разлика у годинама и степен научног образовања су мање важни од нивоа опште културе и зрелости личности. Особа која познаје класике из цитата, путује сваке године на нова места и особа која чита само у школи, када су присиљени, не излазећи из свог града, мало је вероватно да ће разумети ставове једни других и комбиновати своје животе без озбиљних последица, чак и ако имају исте старосне доби и дохотка. Овај пример и слично важи за групну интеракцију.
Друштвена компатибилност је лакмус тест учешћа особе у одређеном друштву. Међутим, лица постављена од стране оригиналног окружења могу се проширити, јер интернализоване вредности и механизми интеракције нису биолошки фиксирани. Добар примјер су људи који много путују широм свијета, а не излети, живе у хотелу међу својим колегама, и они који иду живјети живот тих људи и мјеста гдје нису били. Постепено, ригидност апарата постаје млитава, критичност нестаје, а унутрашњи свет је испуњен богатим искуством, што даје могућност избора, на основу којих концепата, вреди направити најближи избор.
Психолошка компатибилност и реакција у групи
Способност чланова мале групе да остваре квалитетну интеракцију, пренос информација, способност проналажења оптималне комбинације за примјену вјештина сваке карактеризира психолошку компатибилност у тиму. Врста активности групе није битна за формирање пристојне кохезије, али свака од активности има своје специфичности, због чега ће карактеристике које доприносе успостављању најповољније климе бити другачије.
Компатибилност за тим не значи једнакост или сличност између људи и њихових вјештина, већ рад на принципу комплементарности квалитета и вјештина. Креативни уметник у издавачкој кући не може да се носи без дизајнера техничког дизајна, али захваљујући правовременом руководиоцу они могу да достигну рокове. Ови људи имају различите оријентације у својим активностима, способностима и карактеру, али њихова заједнички прилагођена интеракција даје најбољи резултат.
Разматрање групе као агрегата појединаца нема никаквог смисла, потребан је приступ у којем се његове активности оцењују као један живи организам, са различитим органским системима. Управо психолошка компатибилност у тиму омогућава да се повећа ефикасност и испуњење таквих задатака који не би имали шансу за реализацију без заједничке интеракције. Дакле, степен психолошке компатибилности је директан показатељ реакције групе.
Обрадивост тима је одређена са неколико тачака - резултати активности, задовољство овим резултатом од стране самих учесника, као и уложени труд и емоционални допринос групе. Исправан одабир људи за тимски рад, који се врши на основу анализе њихових карактера и психолошких карактеристика (акцентуација, темперамент, снага НС), друштвених параметара (пол, старост, образовање, вредновање), као и професионалних квалитета, могу утицати на појаву добре реакције. На пример, тим за поправке треба да укључи стручњаке са различитим специјализацијама (да се носи са било којим задатком), да буду изабрани у складу са истим нивоом развоја (да се обезбеди лакоћа комуникације и пријатељско окружење), да се комбинују према карактеристикама темперамента (да би неко могао да буде одговоран, и неко би могао брзо да реагује), док би било погрешно дозволити једној жени да учествује у таквом послу (ризик од такмичења и, сходно томе, нарушавање радног процеса се повећава).
Психолошка компатибилност и учинак могу укључивати индикаторе психофизиолошке и психосоцијалне подобности, зависно од извршене активности. У неким процесима, питање добре кохерентности у оба ова подручја је актуелно, најчешће је то рад у затвореним системима (космодроми, фабрике, лабораторије).
Врсте психолошке компатибилности
Психолошка компатибилност има своје варијације, у зависности од категорија које су доминантне у осигуравању удобне локације за одређени тип интеракције.
Компатибилност основног нивоа (урођени индикатори људског бића) је психофизиолошки. Ова категорија се заснива на сличности у механизму настанка и боравка емоција (тип, снага и подражљивост нервног система), ниво интелектуалног развоја (способност за развој, знање о новом). Елементи психо-физиолошке компатибилности укључују механизам вољне манифестације, способност да се постигну и контролишу емоционалне манифестације. Дакле, људи са приближно истим нивоом интелигенције на психофизиолошком нивоу ће се брже приближавати, баш као и људи са сличним манифестацијама емоционално-вољне сфере. Ако постоје озбиљне разлике, тешкоће и неспоразуми ће се појавити када је једна особа већ одговорила и побјегла да дјелује, док друга још увијек анализира ситуацију.
Способност синхронизације и сличности унутарњих ритмова и темпа утјечу на кохерентност рада, на примјер, у транспортној фабрици, гдје је приоритет бити у могућности синкронизирати своје активности с другим судионицима у процесу. Али то је такође веома важно у изградњи личних односа, пошто су биоритми и цикличне активности различити за свакога, ако се поклапа у почетку, то значи да су људи компатибилни са темпо карактеристикама, али ако се не подударају, способност за синхронизацију долази до спашавања. Неспособност да се постигне синхронизација акција и живота доводи до конфликата (фазе сна и будности не подударају се, када се жели одмор, док се други повлаче у активну забаву, итд.).
Психофизиолошка компатибилност у брачном животу је изузетно важна, јер ће утицати не само на процесе одмора (биоритми), његов квалитет (активни и пасивни типови), већ и на кућни апарат (потребу за одређеном количином хране и светлости), као и на секс, једна од главних стабилизација породичних односа. Истовремено, психо-физиолошка компатибилност може бити готово нула међу интелектуалним и креативним запосленицима. У истраживачком институту није битно колико брзо обављате мале задатке, као и способност да то урадите заједно, а ту долази до изражаја способност аналитичког размишљања и комуникације са великим бројем људи.
Други тип је друштвено-психолошка компатибилност, чије је присуство и формирање директно одређено развојем друштвеног друштва. То укључује карактеристике које се формирају под утицајем непосредног окружења, идола и доминантних идеологија, а које немају везе са урођеним карактеристикама појединца. То укључује друштвене ставове о установљеним процедурама и перцепцију моралних норми, однос према стварима или феноменима који се обећавају на подсвјесном нивоу.
Социо-психолошка компатибилност се гради на узимању у обзир вриједности, потреба, тежњи и интереса људи, при чему интринзична мотивација активности има доминантну улогу, а не њену манифестацију. Оба народа могу настојати зарадити много новца, али један купити другу вилу, а други донирати сиротишту у којем је одрастао, и мало је вјероватно да ће ти људи наћи много заједничких тачака контакта.
Социо-психолошка компатибилност је релевантна у оним активностима гдје постоји комуникација и интеракција на особном нивоу. Има мало утицаја на извођење механичких радова или доставе курира, али има огроман утицај на микроклиму када се расправља о заједничким пројектима или у породичном животу.
Психолошка компатибилност супружника
Вјеровати да ће снажна осјећања, љубав, љубав и интимна жеља довести до сретног брака је лијепа и уобичајена погрешка. Иако се чини да је та особа најбоља, а хормони скакања допуштају вашој психи и инвентивности да креирају заиста невероватне ствари, чини се да можете све трпјети, навићи се на то и доћи до договора, само неколико година касније се испоставља да то није нешто што је договорено, али генерално говорећи са том особом нема ничега, а ви идете у различитим правцима. То је због недостатка компатибилности, и на неки начин хладна калкулација (не она која је материјална, већ анализа ваших психолошких карактеристика) може бити продуктивнија и донијети више среће од слијепе страсти (проводаџије су знале нешто) .
Психолошка компатибилност супружника у великој мери је одређена колико су слични њихови образовни услови. Ово је завидан ниво културе, развоја и жеље да се прошире хоризонти, посебно комуникација са људима, изградња односа и интеракција са новцем. Приче у којима принцеза побегне са сеоским дечком су невероватне иу стварном животу, он ће је почети возити у башту у недељу ујутро, када нема појма шта да ради тамо и она му може прочитати за памћење одломке из дела Сартра, неће разумети ни реч.
Сличност социјалног статуса, образовања и родитељских породица може пружити минимални ниво случајности. Ако постоје исте идеје о расподјели одговорности у породици, очекивањима о родној улози једни од других, онда ће компатибилност у њиховим родним манифестацијама бити прилагођена, још горе када оба супружника вјерују да би други требао трчати около.
Психофизиолошка компатибилност игра значајну улогу у породичном животу, манифестује се карактеристикама темперамента, чија комбинација директно утиче на број и дубину свађа, на пут слободног времена и реакције на животне догађаје. То укључује и сексуалну компатибилност, и то не само присутност привлачности, већ и учесталост потребе, вријеме које сватко жели посветити интимној комуникацији, ступањ отворености и експериментирање.
Највиши ниво брачне компатибилности је духовни, укључујући вриједности, моралне аспекте, циљеве и интересе. Бракови могу постојати ако постоји само неколико компоненти компатибилности, али онда, након задовољења разумијевања других гладних потреба, особа ће се преселити на друго мјесто. Ако разговарамо о специфичностима хемијске реакције у језгру ћелије с дубоком водом с биолозима, онда другачији поглед на проблеме вриједности може уништити брак када се испостави да супружници имају фундаментално другачији став, на примјер, за убојство.
Психолошка компатибилност супружника нема безначајних тренутака, јер сваки може бити болан или претјерано значајан за другог, а број фактора који се узимају у обзир у том односу је највећи. Можете се свакодневно састајати с пријатељима, а можете разговарати једном годишње телефоном, радни односи су ограничени на одређено вријеме и распон задатака из којих се граде контактне точке, а брак је сустав у којем су људи близу у готово свакој ситуацији и сталном времену. Нема довољно заједничког интереса за бицикле.
