Психолошка компатибилност је способност људи (двоје или групе) да буду у дугорочним везама гдје нема сложених конфликата карактера који захтијевају интервенцију извана ради рјешавања сукоба или осигуравања учинковите интеракције. Психолошка компатибилност се може разликовати не само као индивидуални квалитет личности, већ и као карактеристика процеса интеракције.
Фактори психолошке компатибилности немају објективне критеријуме за мерење, није утврђено да ли је ниво компатибилности повезан са карактеристичним типовима. Такође, овај концепт се не може поуздано приписати одређеној психолошкој сфери, јер присуство или одсуство компатибилности карактеристично је за одређивање односа у тиму (социјална психологија), у интимној интеракцији (породична психологија), као и као независна дефиниција једне од особина личности (психологија личности).
Психолошка компатибилност људи заснива се на комбинацији особина и манифестација карактера и темперамента, доприносећи могућности продужене комуникације и боравка на једној територији како би искусили минимум напетости и максималних позитивних емоција. Али ове урођене особине нису једина ствар која одређује ниво компатибилности, већ се морају узети у обзир фактори психолошке компатибилности као заједнице циљева и животних вредности, друштвеног статуса и личних предрасуда, навика или последица трауматског искуства. То утиче на начин на који управљате својим временом, менталним и материјалним ресурсима, жељом да схватите ново, брзином и одговорношћу у доношењу одлука, биоритмима и нивоу друштвености.
Маса тренутака који чине живот особе може довести до непосредног непријатељства и потпуног неспоразума, или до осјећаја да сте познавали цијели свој живот и да можете живјети остатак. Што се више фактора поклапа, то је већи ниво компатибилности може се рећи, али овдје је важност тежине сваке коинциденције (лакше је прихватити чињеницу да нетко преферира зелени чај него црну него разлику у религијама, посебно ако се наметате страствено).