Мирност је карактеристика стања ума особе која обухвата и сензуалну и менталну сферу. Стање мира је блиско концепту хармоније и одражава спокојство, када се мисли особе не журе около у потрази за решењем, а слика света изгледа разумљиво и предвидиво чак иу својој константној промени. Ово је мирно у емоционалној сфери, упркос догађајима који се одвијају у вањском свијету, појављују се због повјерења у добар исход догађаја или инхерентне стабилности особе.
Осјећај мира у почетку подсјећа да је близу читавог свијета, успоредив с осјећајем јединства свега што постоји на планети и да живи свој властити живот и особне карактеристике, не као одвојене или супротстављене, већ као један дио цијелог простора.
Смирење даје јединство не само околном простору, већ и повезује различите делове личности, повезује многе људске улоге у један систем, гради мисли из хаоса у поток. Из таквог осећаја се могу уочити промене, а не посебно емоционално придруживање ономе што се дешава, при чему долази до изражаја јасноћа како у сопственим жељама и мотивацијама, тако иу начинима који се отварају у простору и неманифицираним узроцима деловања других.