Мирност је карактеристика стања ума особе која обухвата и сензуалну и менталну сферу. Стање мира је блиско концепту хармоније и одражава спокојство, када се мисли особе не журе около у потрази за решењем, а слика света изгледа разумљиво и предвидиво чак иу својој константној промени. Ово је мирно у емоционалној сфери, упркос догађајима који се одвијају у вањском свијету, појављују се због повјерења у добар исход догађаја или инхерентне стабилности особе.
Осјећај мира у почетку подсјећа да је близу читавог свијета, успоредив с осјећајем јединства свега што постоји на планети и да живи свој властити живот и особне карактеристике, не као одвојене или супротстављене, већ као један дио цијелог простора.
Смирење даје јединство не само околном простору, већ и повезује различите делове личности, повезује многе људске улоге у један систем, гради мисли из хаоса у поток. Из таквог осећаја се могу уочити промене, а не посебно емоционално придруживање ономе што се дешава, при чему долази до изражаја јасноћа како у сопственим жељама и мотивацијама, тако иу начинима који се отварају у простору и неманифицираним узроцима деловања других.
Шта је то?
Осјећај мира за свакога може настати услијед различитих фактора, акција или догађаја, али увијек га прати осјећај усхићења, за многе и повећање физичке снаге. Смирење је одраз спајања са светом, али не само у уском смислу јединства са природом (иако је то најпопуларнији начин да се дође до стања и описује га), али и са свим осталим (зидови празне собе, свака особа у великој гужви, вјетар на празном паркиралишту, итд.).
Читаво стање спокојства може се искусити у било ком тренутку, поготово ако проширите границе перцепције и постојања своје личности на космичке, као што то чине многе психолошке, духовне и медитативне праксе: одведите особу на планетарни ниво. Будући да сте у таквој позицији перцепције стварности, можете погледати свој нови живот, постојеће проблеме и могућности за развој. Увек постоји већи мир ума, јер са глобалне тачке гледишта то се не може десити изван катастрофе, међутим, многи неразумљиви тренуци постају јаснији, омогућавајући да се догоде неопходне промене или да се открије стварна ситуација ситуације.
Спајање са околним простором неизбежно подразумева искуство безбедности, без обзира на локацију и околне људе, јер, пошто је ушло у резонанцију са светом, долази јасно разумевање њених закона, способност да се ухвате струје, и разумевање да ако се не мешате у природне процесе, онда се све дешава хармонично.
Мирност даје не само бољи осећај простора, већ и људи - то је прилика да разумемо другог, искусимо његово искуство, да побољшамо односе или да спречимо превару и себичну употребу. Осјетљивост према свијету се повећава због чињенице да унутрашњи дијалог престаје или практично нестаје, а особа је присутна директно у садашњости, без бола из прошлости и брига за будућност.
Део који је директно повезан са креативношћу почиње да се манифестује, када је особа већ у миру и уместо анксиозности изазива инспирацију. Поред идеја, силе долазе за њихову реализацију и свијест о томе како је оно што је рођено из контемплације свијета, својом дјелотворном имплементацијом трансформира постојећи свијет у складнији или ће донијети друге користи.
Потпуно прихватање света и сагласност са свиме што се у њему дешава, као резултат, даје вам могућност да видите свој живот као пут, а не низ позитивних тренутака и несхватљивих неуспеха. Логичка анализа ситуације ријетко може довести до таквих резултата у душевној и дјелотворној трансформацији, као што је барем краткорочни боравак у миру. Зато се, посебно у кризним ситуацијама, препоручује да се све снаге не концентришу на рјешавање проблема, лишавање сна и одмора, већ да се посвети вријеме максимизирању пражњења како би се промијенио поглед на слијепе улице.
Како постићи мир
Да би се створила атмосфера мира у животу, неопходно је свакодневно уложити напоре да се елиминишу стресни и иритирајући фактори, као и да се изведе низ акција које приближавају хармонично стање. Проналажење унутрашње хармоније, размишљања о остатку свијета, неће трајати један дан, ово је врста животне праксе, која је навика и захтијева огроман напор, гдје је главна сврха разумна брига о себи, а не претварање у себичност. Они који су недавно доживели трауматску ситуацију или покушавају да се извуку из тешког емоционалног стања могу имати хронично стрпљење, јер је процес хармонизације са светом прилично дуготрајан, па се препоручује да се не фокусирамо на резултат (понекад је потребан читав живот), већ на процес.
Организујте дан тако да у њему има слободних интервала, када не можете ни о чему да размишљате и да се не ангажујете. Ову опцију, када гледате филм, истовремено пеглате веш и одлучујете са својим девојкама питања о викенду - ово није слободно време, већ прилично оптерећено. Нека то буде одређено удаљено мјесто за рјешавање вашег менталног стања. Одмор је један од кључних показатеља менталног здравља, па је његов квалитет директно одговоран за ресурс особе и његову способност да се издигне изнад нивоа домаћинства.
Организација и уређење пружају гаранције и извјесну предвидљивост, која већ сортира свијет извана и чини живот мирнијим. Самоорганизовањем читавог распореда, не само да би се осигурало да постоји тачно време за одмор, већ структурирањем свега, можете избећи додатни ниво стреса. Не радити све у једном тренутку, не одлагати за последњи сат, не преоптеретити ни један дан, потпуно ослободити друге - то су важне тачке исправног распореда.
Овладајте разним медитативним техникама, а фокус је боље на динамичном или онемогућавању унутрашњег дијалога, уместо да диктира визуализације и намерно повећава енергију. Мир ума да се појави тамо где постоји способност да се мирно прихвати цео постојећи свет и омогући свим процесима да иду природно што је више могуће. Различити техничари заједно са одређеним местом и временом се лако организују, ако се упишете у одговарајући иога студио, психодинамичку групу или праксу дисања. Тако можете добити не само званично одређен кутак, већ и одређену количину контроле која је потребна онима чије бриге преплављују и чулну сферу и мисли. Али за мир ума нема потребе да се посебно похађају неки курсеви или обуке, главни задатак је да будемо у садашњости, да то осећамо у потпуности, да можемо да уживамо у ономе што се дешава на месту где је особа сада, чак и усред бучних демонстрација.
Императив је да је свакодневна брига о себи присутна на најдубљем нивоу. То подразумева не само да се храните, осећате глад, већ и да дате тачно храну коју ваше тело треба у овом тренутку, за које треба да пажљиво слушате себе. Мора бити довољна количина рекреације и активности које доносе задовољство. Комуникација са другим људима ће се морати поново размотрити, тако да ако контакти доносе задовољство, осјећај јединства, онда можете наставити, ако након интеракције дође осјећај празнине или умора, онда је потребна корекција. Неки се умарају од бројних контаката, други могу бити исцрпљени од стране одређене особе - сходно томе, потребно је и направити промјене. Оно што уништава унутрашњу светлост и топлину, уводећи хаос и раздражљивост, треба одмах искључити или контролисати.
Вољним напором, морате усмјерити свој ум на љепоту и љубав - то је на почетку посебно тешко, па ћете се морати стално подсјећати. Циљ је пронаћи прелепо на било ком месту, објекту, догађају, особи. Ово може постати посебна пракса, на пример, излазити у двориште у вечерњим сатима и не враћати се док не нађете прелепо у првих пет предмета. Исто важи и за осећај љубави, па чак и ако нема објекта интимне интимности, нико не забрањује показивање љубави према животињама и странцима, охрабрујући непознате људе у друштвеним мрежама и радећи ствари које могу ставити топлину у друге. Тако се кроз јединство са светом може створити много добрих дјела, а онда ће се мир смирити у души и околном простору, и неће бити потребе да се чека у медитативној дворани.
